To što ovih dana gledamo u Skupštini jeste i definitivni dokaz da među onima koji se danas predstavljaju kao opozicija nema ničega drugog osim patološke mržnje. Mržnje usmerene pre svega prema jednom čoveku, ali i prema čitavoj državi, pa i celom narodu koji je, jelte, kriv zato što većinski nikako neće da glasa za njih, najgore politikantske licemere.
Elem, da li iko razumniji od Srđana Milivojevića misli da je pokušaj linča predsednika Vučića u Skupštini ozbiljna politika? Da li iko obrazovaniji od Mikija Aleksića veruje da je demokratija ono kada poslanica DS Dragana Rakić zapreti da će njen muž, kontrolor leta, oboriti predsednikov avion?! Ima li u Srbiji bilo koga talentovanijeg za politiku od takozvanog Lutovca ko misli da će se besomučnim ponavljanjem strašnih, odavno raskrinkanih laži postići bilo šta više od preskakanja smanjenog izbornog cenzusa od tri odsto, i to možda?
Jasno je, dakle, da danas i ovde, sa opozicione strane, nema nikakve politike. Ničega osim maglovitog, haotičnog plana za nasilno otimanje vlasti. Uzdajući se u najgori mogući scenario, sve otvorenije prizivajući i radujući se kosovskom nacionalnom porazu, takozvani opozicioni stratezi zapravo se nadaju ‘moćnim strancima’ ili nekakvoj drugoj ‘neočekivanoj sili’ koja će ih dovesti na vlast ne bi li oni onda sprovodili svoju revolucionarnu pravdu, ne bi li sve one koji se usuđuju da misle drugačije od njih jurili po ulicama, bacali u reke i šahtove…
I baš zato, hoću da kažem, možda bi ponajbolje bilo da ove godine imamo vanredne izbore. Pa da vidimo šta narod zaista misli i o poziciji i o opoziciji, i o Vučiću i o ‘patrijotama’ i o evrounijatskim, ‘gradžanističkim’ ekstremistima, ali i o Ivici Dačiću i njegovom SPS-u. Najbolje bi bilo da na te izbore svi izađu sa svojim konkretnim politikama – i oni koji su za momentalni rat sa Zapadom, i oni koji su za momentalno priznanje lažne države Kosovo, i oni koji su za pregovore i oni koji su protiv njih. Da svi lepo kažu i pokažu šta im je plan i program. I za Kosovo i za sve ostalo. Pa, neka birači biraju, neka Srbi presude šta, kako i kuda dalje.
Sve drugo će, bojim se, biti samo šlajfovanje, samo kretanje u mestu, samo dodatno zaglavljivanje u blatu srpske dnevne, prljave politike. Nama je preko potreban novi društveni dogovor, pre svega o Kosovu, ali i o čitavoj Srbiji. A to je u parlamentu kakav je on danas – nemoguće.
Pošaljite nam vest, fotografiju ili snimak na 0648482459
Pratite nas na društvenim mrežama
